Registruj se
Prijavi se
Riblji restorani Makiš
RIBLJI RESTORAN MIKA ALAS.
Na osmom kilometru od Beograda, na desnoj obali Save, nalazi se jedno od malobrojnih svetilišta beogradskog boemskog duha.
Riblji Restoran Mika Alas.
Ko ne zna za ovo mesto, lako će ga proći, jer se samo krov objekta vidi sa starog obrenovačkog puta, kao da je utonuo u reku.
Davne pedeset treće, to je bila jedna trošna sojenica sa malom marinom za čamce.
Izgradila ju je grupa zaljubljenika u vodu i pecanje, da bi u večernjim satima imali gde da se druže uz riblju čorbu.
Kako je ugostitelj i njen prvi vlasnik, Miodrag Stefanović, zvani Mija Alas opisivao, sve je izgledalo „idi mi, dođi mi”.
Ali, ovo kafanče brzo je preraslo u kultno mesto Čukarice i čitavog Beograda, kroz koje su prošla mnoga poznata i nepoznata lica, mnogo naših i svetskih veličina, umetnika i boema, pisaca i režisera, političara i diplomata, estradnih zvezda i biznismena.
Nezaboravne večeri proveli su Alberto Moravija, Xeraldina Čaplin, Čkalja, Pavle Vujisić, Vasko Popa, Mika Špiljak, Zuko Xumhur, Momo Kapor, Saša Zalepugin, Milka Stojanović i Živan Saramandić, Milena Dravić i Dragan Nikolić, Milovan Vitezović, Stojan Aralica, Boki Milošević.
Njen stalni „inventar“ bio je i Mića Ćukić.
Kao turistički radnik, dovodio je mnoge strane goste, znajući da će biti fascinirani nemontiranim terevenkama.
A, onda je, negde 1989.godine, od Mije Alasa, i preuzeo restoran.
Pošto je na ovom delu Save nekada strastveno ribario Mijailo Petrović, nadaleko čuven kao Mika Alas, a još poznatiji kao matematičar i ponos Srpske akademije nauka i umetnosti, čija je misao ušla u sve uxbenike više matematike, a uz to znan i kao violinista i publicista, novi vlasnik je smatrao da je zaslužio da ovaj riblji restoran ubuduće po njemu nosi ime „Mika Alas”.
Od onoga što je nekada bilo, Mića je sačuvao recepte starih ribara.
Za riblju čorbu a la Mika Alas, koja se kuva na tradicionalan način, dobili su sve moguće nagrade, tako da više nema smisla ni da se takmiče.
Riba se ovde obično priprema na lešo ili se peče, ali sve vrste, kako rečne (som, smuđ, kečiga, pastrmka, a jedini u gradu imaju i morunu i jesetru), tako i morske (brancin, orada, san pjer, zubatac) peku se isključivo na ploči ili na klasičnom roštilju na ćumuru, bez potapanja u fritezu, tako da i dete može da je jede, a da mu zasmeta.
Ima još mnogo restorana koji nude dobru muziku, jelo i piće, međutim takav štimung, lude boemske noći i riblju čorbu sa ukusom poezije može da vam priušti samo riblji restoran „Mika Alas”.
Na osmom kilometru od Beograda, na desnoj obali Save, nalazi se jedno od malobrojnih svetilišta beogradskog boemskog duha.
Riblji Restoran Mika Alas.
Ko ne zna za ovo mesto, lako će ga proći, jer se samo krov objekta vidi sa starog obrenovačkog puta, kao da je utonuo u reku.
Davne pedeset treće, to je bila jedna trošna sojenica sa malom marinom za čamce.
Izgradila ju je grupa zaljubljenika u vodu i pecanje, da bi u večernjim satima imali gde da se druže uz riblju čorbu.
Kako je ugostitelj i njen prvi vlasnik, Miodrag Stefanović, zvani Mija Alas opisivao, sve je izgledalo „idi mi, dođi mi”.
Ali, ovo kafanče brzo je preraslo u kultno mesto Čukarice i čitavog Beograda, kroz koje su prošla mnoga poznata i nepoznata lica, mnogo naših i svetskih veličina, umetnika i boema, pisaca i režisera, političara i diplomata, estradnih zvezda i biznismena.
Nezaboravne večeri proveli su Alberto Moravija, Xeraldina Čaplin, Čkalja, Pavle Vujisić, Vasko Popa, Mika Špiljak, Zuko Xumhur, Momo Kapor, Saša Zalepugin, Milka Stojanović i Živan Saramandić, Milena Dravić i Dragan Nikolić, Milovan Vitezović, Stojan Aralica, Boki Milošević.
Njen stalni „inventar“ bio je i Mića Ćukić.
Kao turistički radnik, dovodio je mnoge strane goste, znajući da će biti fascinirani nemontiranim terevenkama.
A, onda je, negde 1989.godine, od Mije Alasa, i preuzeo restoran.
Pošto je na ovom delu Save nekada strastveno ribario Mijailo Petrović, nadaleko čuven kao Mika Alas, a još poznatiji kao matematičar i ponos Srpske akademije nauka i umetnosti, čija je misao ušla u sve uxbenike više matematike, a uz to znan i kao violinista i publicista, novi vlasnik je smatrao da je zaslužio da ovaj riblji restoran ubuduće po njemu nosi ime „Mika Alas”.
Od onoga što je nekada bilo, Mića je sačuvao recepte starih ribara.
Za riblju čorbu a la Mika Alas, koja se kuva na tradicionalan način, dobili su sve moguće nagrade, tako da više nema smisla ni da se takmiče.
Riba se ovde obično priprema na lešo ili se peče, ali sve vrste, kako rečne (som, smuđ, kečiga, pastrmka, a jedini u gradu imaju i morunu i jesetru), tako i morske (brancin, orada, san pjer, zubatac) peku se isključivo na ploči ili na klasičnom roštilju na ćumuru, bez potapanja u fritezu, tako da i dete može da je jede, a da mu zasmeta.
Ima još mnogo restorana koji nude dobru muziku, jelo i piće, međutim takav štimung, lude boemske noći i riblju čorbu sa ukusom poezije može da vam priušti samo riblji restoran „Mika Alas”.
